У понедељак, 16. октобра 2023. године, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, свечано је отворена изложба посвећена Митрополиту кијевском и галицијском Антонију Храповицком (1863–1936), коју су организовале Српска православна Епархија сремска, Амбасада Руске Федерације у Републици Србији и Карловачка богословија Светог Арсенија.
Старешина Подворја Руске православне цркве протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев присутнима је прочитао писмо Његове светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а потом су, поред других говорника, о теолошком и пастирском делу Митрополита Антонија беседе изнели Његово високопреосвештенство Митрополит будимпештански и мађарски г. Иларион, као и домаћин сабрања, Његово преосвештенство Епископ сремски г. Василије, који је том приликом подсетио на живот и рад оснивача Руске заграничне цркве:
– Након што је букнула Октобарска револуција 1917–1918. године, почиње период његовог сељења из места у место, све док није, на молбу тадашњег Патријарха српског Варнаве, дошао у Краљевину Југославију и ту био његов гост, све до своје смрти – у Сремским Карловцима. По изванредно високом духовном животу и реткој љубави, велики молитвеник и слуга Правде Божје, одушевљени оратор и учени богослов, Митрополит Антоније је био познат по целом православном свету, али и у широким оквирима римокатоличке, протестантске и особито англиканске теолошке мисли. Његово овоземаљско трајање представљало је један веома тежак живот пун рада на пољу црквене науке, али и увек брижне љубави за своју паству и за потлачени руски народ. Овај колос од духа и великан руског народа престави се у Господу 10. августа 1936. године, на братским рукама српског Патријарха Варнаве, тог бескрајно верног друга, свог ученика и свагдашњег руског пријатеља. Митрополит Антоније је преминуо у овој кући свесрпског народа у Сремским Карловцима. О духу и делу овог човека високог морала, научењака великог знања и дубоко религиозног јерарха, можда најубедљивије могу сведочити речи српског Патријарха Варнаве, изговорене над његовим одром: „Пред нама се налазе посмртни остаци великог светитеља Руске цркве, који је указивао путеве спасења и приближавања истини Господа Исуса Христа. Он може бити убројан у ред великих јерараха, Отаца Цркве првих векова хришћанства. Његово име је славно не само за Православну цркву, него и за цело хришћанство“. Основавши Свети синод Руске заграничне цркве, са снажном жељом да окупи сву дијаспору својих сународника, дао је велики допринос ширењу православља широм васељене. Такође, пружио је и велики допринос духовном и културном развоју Сремских Карловаца, али и фрушкогорских манастира, и зато би, памћења ради, заиста требало васпоставити стални музеј–меморијални центар, управо Њему у част, као и генералу Врангелу и осталим Русима, који су своје уточиште, по трагичном слому православне царевине, пронашли у овим питомим крајевима Србије.
Извор: Епархија сремска