У оквиру програма „Дани митрополита Антонија у Сремским Карловцима“ јуче је у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима поводом стогодишњице рођења митрополита Антонија Храповицког који је у том здању живео након изгнанства из Русије после Октобарске револуције и преминуо, отворена изложба посвећена њему.
Том чину присуствовали су поред домаћина - епископа сремског Василија и карловачког свештенства и доскорашњи викар руског патријарха, а садашњи митрополит будимпештански и мађарски Иларион, као и представници Руске заграничне цркве из неколико европских земаља, те Дома руског заграничја и многи други.
- Митрополит Храповицки је једна од најистакнутијих јерарха руске цркве на раздобљу 19. и 20. века, био је ректор три духовне академије, епархијски архијереј у неколико епархија...- рекао је митрополит Иларион који је пре неколико година у Сремским Карловцима освштао и открио спомен-плочу свом сународнику Храповицком. – На њега је пао тежак задатак тог времена - изгнанство. Он је са још неколицином архијереја свој дом нашао у Сремским Калровцима. У Патријаршијском двору је живео, а у храму поред је служио. Овде је основао Вишу црквену управу која је имала задатак да уједини целокупну руску емиграцију.
О митрополиту Храповицком, једном од најзначајнијих и највећих јерарха у руској цркви који је на позив патријарха Варнаве дошао у Краљевину Југославију и преминуо међу Србима, говорио је и владика Василије који је предложио да се због његових заслуга за ширење православља широм света, као и доприноса духовном и културном животу Сремских Карловаца оснује меморијални центар њему и генералу Врангелу у част.
На руско-српске вишевековне везе указао је Виктор Московни из Дома руског заграничја и истакао да је тежак задатак очувања црквеног живота међу избеглим Русима пао на истакнуте јерархе руске емиграције и да је Србија постала један од главних центара живота избеглих Руса, одакле је генерал Врангел уједињавао сву руску војску у изгнанству, а митрополит Аантоније је око себе окупљао прирпаднике руске цркве.
- Сремским Карловцима било је суђено да постану престоница те друге Русије, Русије која се нашла у расејању. Сремски Карловци су стога заувек ушли у руску историју и били једна од центара духовног живота Руса у расејању – рекао је Виктор Московни.
У организацији изложбе на иницијативу Епархије сремске, учествовали су Карловачка богословија, Руска амбасада и Дом руског заграничја.
Фото: Г. Власац
З. Мл.